SPISAK POSTOJI - PETO POGLAVLJE (Nikola Popević)
PETO POGLAVLJE I "Najvažnije je da svi idemo po redu", reče Aleksandar Saša Vojinović, "samo da idemo po redu. Ako onaj gore ima neki spisak, važno je da idemo po redu." Kosta se blago vrpoljio u prašnjavoj "Bošnjački" fotelji koju pamti još otkad je dete bio, prihvatajući tacnu sa šoljicom kafe iz očevih žilavih i sigurnih ruku. Saša je imao starački mutne oči i izgledao je drevno. Dosađivao je nepotrebnim mudrostima koje se po glavi vrzmaju ljudima predugo zadržanim na ovom svetu, onima koji žive sami u nekom svom vremenu, nezainteresovanim za bauljanja smrtnika okolo. Nije Kosta mogao reći da je Saša izlapeo, niti da je ispao iz tokova; njegovi su uvidi povremeno bili lucidniji i pronicljiviji od brojnih kolega, savremenika. Međutim, čak i kada je bio potpuno koncentrisan, delovalo je kao da sve što priča ima neki duh prošlosti, ispod svega provejavao je prevaziđeni sistem vrednosti i izgovoreno nikad nije bilo baš - to. Naravno, Kostu sve